О књизи: година / Хтео сам да утопим овај бол. Желео сам да ме свет прогута целог и врати у време када је све било добро. Време када нисам само сахранио јединог оца којег сам икада познавао. Време када не гледам своју мајку како се губи у својој тузи. Време када бол није тако неподношљив. Све у мом свету је досадно, пригушено сиво. Ја жудим за бојом. Немири. Безобзирност. И тада он долази у мој живот. Висок, мрачан, згодан и способан да ме избаци из сопствене главе на само неколико сати дивље напуштености. Он је савршен спој за једну ноћ. Али да ли је све тако једноставно као што се чини преднасловом „Несмотреног витеза“?».